кто это сделал и в каком году?
История цемента как строительного материала насчитывает много лет, в течение которых менялись его структура, состав и технические характеристики с целью улучшения качеств и определения самого удачного варианта. Сегодня цемент является одним из основных строительных материалов, ведь представить осуществление каких-либо работ без бетона очень сложно.
Цемент представляет собой неорганическое гидравлическое вяжущее искусственного происхождения, которое в процессе взаимодействия с водой и другими жидкостями создает пластичную массу, способную затвердевать и превращаться в каменный монолит с высокими прочностными характеристиками. Особенность цемента – способность набирать прочность в условиях влажности, что не могут делать другие минеральные вяжущие (воздушная известь, гипс и т.д.).
Основным показателем свойств цемента является его марка: буква М и цифры рядом обозначают уровень прочности на сжатие и другие сопутствующие характеристики (М200, М500). Производят цемент посредством тонкого помола гипса и клинкера (продукт равномерного обжига до состояния спекания однородного сырья из глины и известняка). В процессе измельчения в состав могут вводиться разные добавки для изменения свойств.
- Романцемент – больше белита, сейчас его не производят.
- Портландцемент – больше алита, самый распространенный.
- Магнезиальный (цемент Сореля) – на базе магнезита, затворяется только водным раствором солей.
- Глиноземистый – преобладает алюминатная фаза.
- Биоцемент – появился благодаря использованию в производстве биотехнологий.
- Кислотоупорный – на базе гидросиликата натрия: смесь кремнефтористого натрия и кварцевого песка затворяют водным раствором жидкого стекла.
Чаще всего используют портландцемент, который производят путем нагрева глины и известняка до +1450-1480 градусов. Смесь плавится, формируя гранулы клинкера, который потом смалывают с гипсом.
- Алит – самый важный компонент клинкера (его в составе 50-70%), быстро вступает в реакцию с водой, влияет на прочность, особенно важен для 28-суточной прочности.
- Белит – 15-30% в составе, в реакцию вступает медленно, на прочность влияет мало в течение 28 суток, но потом повышает показатель.
- Алюминат – 5-10%, реагирует с водой быстро, может стать причиной слишком быстрого схватывания (для препятствования этому часто добавляют гипс).
- Феррит – 5-15% в составе, скорость реакции с водой может быть разной, но обычно высокая вначале, замедляется позже.
Немного предыстории о материале
На вопрос о том, когда изобрели цемент, ответить трудно. Принято считать, что основные способы производства вяжущих нашли в 3-4 тысячелетии до н.э. Случилось это при обжиге горных пород и измельчении того, что получилось. Самые первые созданные искусственно вяжущие – это строительный гипс и известь.
Именно их использовали в строительстве бетонной галереи лабиринта (Египет, 3600 год до н.э.), Великой Китайской стены, Римского Пантеона, давних домов в Мексике.
Ввиду того, что глина и гипс могут затвердевать лишь на воздухе, их называют воздушными. Прочность материалы демонстрируют сравнительно невысокую. По мере изучения свойств материалов их водостойкость начали повышать добавлением мелкосмолотой обожженной глины, вулканических пород (это «пуццоланы» — название пошло от места залегания пород в городе Поццуолли, древний Рим).
С 1584 года в Москве начал действовать «Каменный приказ», направленный на производство кирпича, заготовку камня для строительных целей, а также производство извести. В течение многих лет гипс и известь оставались основными видами вяжущего. В 18 столетии в России начала интенсивно развиваться промышленность, были попытки систематизировать знания про вяжущие вещества, создавать новые виды.
Цемент был изобретен в 1822 году, когда русский строитель Егор Челиев смешал глину с известью и получил материал, обладающий вяжущими свойствами. Через несколько лет он издал книгу, где полностью описал процесс приготовления не только цементных материалов, но и бетон, а также рассмотрел достоинства их применения в кладке кирпичей, возведении зданий и набережных.
В 1824 году Джозеф Аспдин смог придумать современный портландцемент, который после смешивания с щебнем, песком и водой можно было применять в качестве бетона. Материал прекрасно выдерживал сжатие, но боялся растяжений. Тогда же начали изучать другие материалы и знали, что железные балки хорошо выдерживают растяжение, но боятся сжатия.
Практически одновременно несколько людей решили соединить свойства двух материалов для лучшего результата. На юге Франции в 1850 году Жан-Луи Ламбо построил несколько лодок из армированного железной сеткой бетона. В 1854 году британец Уильям Уилкинсон первым использовал бетонные панели, армированные железными балками, в возведении 2-этажного дома в Ньюкасле.
Тогда же примерно еще один строитель, Франсуа Куанье, во Франции решил поэкспериментировать – он первым связал стеновые панели со стальной арматурой перекрытий. Правда, в массы это не пошло. А вот ввел в практику железобетон человек, далекий от строительства. Создание железобетона стало одним из самых важных событий за всю историю строительства.
В 1846 году Джозеф Монье был назначен садовником оранжереи в известном саду Тюильри, что возле Лувра. Ему понадобились прочные садовые кадки для пересадки на зиму апельсиновых деревьев. Монье создал несколько кадок из смеси цемента, песка, молотого кирпича, золы (бетон), но конструкция постоянно покрывалась трещинами. И тогда Монье решил укрепить их железными стержнями.
Тогда принято было считать, что железо разрушает бетон при перепадах температур, но за 3 года все кадки остались целы. Тогда Монье сделал таким же образом емкости для воды, элементы украшения ландшафта, а в 1867 году представил железобетон миру в Париже, запатентовав его использование в искусственных водоемах. Дальше были оформлены и другие патенты – на бассейны и трубы, строительные панели, конструкции мостов, шпалы и балки.
Изобретенный Монье материал в 1875 году под его же руководством был использован в строительстве небольшого моста в замке Шазелье. А потом, в 1879 году, инженер-строитель из Германии по имени Густав Вайс выкупил все патенты у Монье и усовершенствовал конструкцию, передвинув арматуру в бок максимальной нагрузки на растяжение (ведь Монье инженером не был, такие нюансы не учитывал).
Таким образом, Густав Вайс завершил работы по созданию современного железобетона. Цемент с самого момента появления был очень высоко оценен. Сегодня без него не обходится практически никакое грандиозное строительство, материал используется во всех сферах, разных изделиях, конструкциях, зданиях.
Цемент – это не какой-то отдельный строительный материал, этот термин обозначает группу веществ с определенными физическими характеристиками: порошкообразность, вязкость, способность создавать пластичную массу с водой, а после высыхания становиться монолитом. Процесс всегда односторонний, обратно вернуть ничего нельзя.
Затвердевший цемент никогда не вернется в исходное состояние. Главные компоненты цемента – маргелистые, глинистые, известковые породы, разные добавки (бокситы, шлак и т.д.). После высокотехнологичной и высокотемпературной обработки сырье сплавляется (частично или полностью), создавая алюминаты/силикаты кальция, что делает его прочным. Видов цемента много.
Добавки в цементе обозначаются буквой Д и указывают процент (Д20 – 20% модифицирующих добавок). Если цемент чистый, стоит Д0. Благодаря добавкам удается повысить такие показатели, как стойкость к воде и коррозии, морозу и солнцу, упругость и пластичность, а также другие.
Характеристики и области применения наиболее востребованных марок
Рассматривая цемент и его характеристики, нужно понимать, какой функционал возложен на материал. Главная задача вяжущего – связывание всех компонентов конструкции/изделия в монолитное целое. Существует всего 2 типа вяжущих: воздушные (твердеющие на воздухе) и те, на свойства которых оказывает воздействие вода. Воздушные вяжущие – это гипс, глина, воздушная известь, гидравлические – цемент и гидравлическая известь.
Цемент – самый часто используемый вяжущий материал, который дает возможность создавать изделия/конструкции высокой прочности. В соответствии с типом исходного сырья и добавок есть два типа цемента – портландцемент и шлакопортландцемент. Портландцемент делится на быстротвердеющий материал и вяжущее с минеральными добавками.
Бетонные конструкции, в производстве которых используют цемент, могут обладать самыми разными техническими характеристиками. Добавки позволяют повышать свойства стойкости к морозу, влаге, агрессивным средам, погодным условиям, нагрузкам и т.д. Так, бетон используют для возведения домов и зданий, изделий и конструкций, даже ракетно-стартовых площадок и аэродромов.
Для обозначения максимальных показателей прочности используют понятие «марка» и цифры. Так, марка М400 указывает, что в лабораторных испытаниях затвердевший кубик из цемента с ребром 10 сантиметров при раздавливании под прессом выдерживает нагрузку 400 кг/см2. Самые распространенные марки – от М200 до М500. Есть цемент М600 и выше, но он актуален для возведения военных объектов, конструкций особого назначения.
Все цементы твердеют достаточно быстро – первоначальное схватывание начинается через 40-50 минут после затворения водой, конец твердения – через 12 часов. Полную прочность цемент набирает в течение 28 суток.
Самые востребованные марки цемента:- Портландцемент М400 – прочность 400 кгс/см2, применяют в производстве бетонных/железобетонных, монолитных конструкций, сборных ЖБИ, строительных растворов для штукатурки и кладки. Также цемент используют в бетоне для производства искусственной брусчатки, элементов мощения, садовых и дорожных бордюров.
- Портландцемент М500 – прочность на сжатие равна 500 кгс/см2, марка отличается быстрым схватыванием и твердением. Из цемента выполняют строительство гидротехнических сооружений, создание высокопрочных сборных ЖБИ, монолитных сооружений, проведение аварийных ремонтных работ (при условии первоначально высокой прочности) и т.д.
- Сульфатостойкий цемент – используют для создания конструкций, которые будут испытывать влияние сульфатных вод, при переменном горизонте, с постоянным замораживанием/оттаиванием, увлажнением/высыханием. Делают мосты, сваи, опоры для работы в минеральных водах.
- Тампонажный – для цементирования газовых, нефтяных, иных скважин.
- Напрягающий – актуален для ремонта/строительства подземных емкостных конструкций бассейнов, сооружений, гаражей под землей, тоннелей и т.д.
- Высокоглиноземистый цемент – дает бетонам быстрое твердение, максимальную прочность в минимальные сроки, высокую огнеупорность и стойкость к агрессивным средам. Часто такой цемент используют для восстановления прорванных труб и плотин, разрушенных мостов и дорог, в срочном создании фундаментов.
- Белый и цветной портландцемент – актуален для выполнения скульптурных, архитектурно-отделочных работ, покраски бетонных, кирпичных, шлакоблочных частей сооружений/зданий.
Разные виды цемента могут отличаться по физико-техническим свойствам. Основной критерий выбора марки цемента – сфера эксплуатации изделия, конструкции, здания, предполагаемые нагрузки, условия.
Дополнительные характеристики цемента, на которые нужно обращать внимание:- Активность – проверяется путем сжимания образца до разрушения, выражается в определенных показателях.
- Плотность – считают по объему свежего цемента. Имеет значение крупность помола, которая должна быть равна 1.3 т/м3, но многое зависит от условий транспортировки, хранения. Цемент может слеживаться, уплотняться, поэтому при весе 1.3 т допускается уменьшение веса, но не очень значительное.
- Срок годности – с момента производства до использования должно пройти не больше 6 месяцев (но производители гарантируют заявленные характеристики лишь в течение 2 месяцев). Цемент в мешках в условиях закрытого помещения и оптимальной влажности может храниться 3 месяца, в биг-бегах – до 6.
- Время застывания – добавки регулируют этот параметр, но многое зависит от сезона (в летнее время кладочный раствор застывает за 2-3 часа до первичной крепости, зимой – до 8 часов).
- Стойкость к коррозии – способность твердого монолита противостоять различным агрессивным воздействиям (щелочных/химических сред).
- Водопотребность – потребность сухой смеси в определенном объеме воды для получения подвижности в применении.
- Тонкость помола – главный показатель дисперсности, определяется числом сухого остатка на сите при контрольном просеивании. Параметр влияет на прочность застывшего монолита.
- Морозостойкость – стойкость к отрицательным температурам, способность выдерживать определенное число циклов замораживания/оттаивания. Для повышения показателя используют минеральные добавки.
История цемента показывает, что создание данного вещества стало одним из самых важных событий в ремонтно-строительной сфере. Не менее важным этапом стало и объединение бетона с металлом, открыв эру железобетонных зданий, конструкций, изделий. При выборе цемента необходимо ориентироваться на основные марки и их характеристики, обращая внимание на соответствие требованиям по проекту, условиям эксплуатации, нагрузкам и т.д.
Цемент — Уикипедия
Уикипедия — ашық энциклопедиясынан алынған мәлімет

Цeмент (нем. Zement, лат. Caementum — ұсақталған тас, қиыршық тас) — гидравликалық байланыстырғыш материалдар тобы; негізгі құрылыс материалдарының бірі; органикалық емес материалдың майда ұнтағы; гидравликалық тұтқыр материалдардың үлкен тобының жалпы атауы.[1]
Цeмент сумен араласқанда қатаятын қасиеті бар (яғни қамыр тәрізді пластик. күйден қатты күйге ауысатын) кальций силикаты мен кальций алюминатынан құралады. Цeмент тің кейбір түрі ауада қатаяды. Ал, енді бір түрлері тек тұздардың, қышқылдардың судағы ерітіндісімен араластырғанда ғана байланыстырғыштық қасиетке ие болады. Оның портландцемент, қожды және пуццолан Цeмент деп аталатын түрлері бар. Цeмент тің көп тараған түрінің бірі — портландцемент. Ол негізінен жоғары негізді кальций силикатынан тұрады. Төм. негізді кальций алюминатынан алюминатты Цeмент өндіріледі. Цементтің шикізат клинкері мен домналық қождан қожпортландцемент, пуццолан Цeмент, т.б. дайындалады. Цeментті пайдалану үшін, оны алдымен сумен араластырып, цементтік қамыр (
Цементтің маркалары: 200, 300, 400, 500, 600.
Қазақстандағы цемент өнеркәсібі[өңдеу]
Қазақстанда Ұлы Отан соғысынан кейінгі бесжылдықтарда қалыптасты. Қазақстандағы жылдық қуаты 70 мың Вольт болатын тұңғыш Шымкент облысында орналасқан Састөбе цемент зауыты 1952 жылы өз жұмысын бастады. Қазақстан цемент өндіру көлемі жағынан Украинадан кейінгі жетекші орындарды алады. Цемент өндірісінің бұлай өсу көлеміне қарай оның түрлері де елімізде көбейе бастаған. Цементтің құрылыс өндірісінің арнайы талаптарына сәйкес келетін бірқатар жаңа түрлері өндіріле бастады. Соның ішінде Портландцемент өндіру және оның жаңа технологиясы танымал болды. Портдландцемент гидротехникалық және жерасты құрылыстарына арналған, сульфатқа төзімді жоғары сапалы цемент және тез қатады.
Дереккөздер[өңдеу]
- ↑ Орысша-қазақша түсіндірме сөздік: Механика / Жалпы редакциясын басқарған э.ғ.д., профессор Е. Арын — Павлодар : «ЭКО»ҒӨФ. 2007.-29 1 б. ISBN 9965-08-234-0
- ↑ Рахимбекова З.М. Материалдар механикасы терминдерінің ағылшынша-орысша-қазақша түсіндірме сөздігі ISBN 9965-769-67-2
- ↑ “Қазақстан”: Ұлттық энциклопедия/Бас редактор Ә. Нысанбаев – Алматы “Қазақ энциклопедиясы” Бас редакциясы, 1998ISBN 5-89800-123-9
- ↑ Қазақ ССР қысқаша энциклопедиялық-2 том-Қазақ Совет энциклопедиясының бас редакциясы-Алматы,1987-
Цемент — Википедија
- Ово је чланак о грађевинском материјалу. За чланак о делу зуба, погледајте Цемент (зуб)

Цемент је хидрауличко минерално везиво које се добија млевењем тзв. портланд цементног клинкера — вештачког каменог материјала који се ствара печењем кречњака и глине, температура печења је 1350-1450°C. Енглески инжењер Joseph Aspdin патентирао је Портланд цемент 1824, а назван је по кречњачкој стени Острва Портланд у Енглеској због сличности боје. Поред портланд цементног клинкера, за чије се добијање користи мешавина кречњака и глине у односу 3:1 (однос маса), у цементу је редовно присутна и мања количина гипса (до 5%) који се додаје ради регулисања времена везивања цемента. Портланд цемент карактерише сразмерно константан хемијски састав и то: CaO (везан) 62-67%, SiO
Цементи на бази портланд цементног клинкера[уреди | уреди извор]
То су сви цементи који се производе млевењем портланд цементног клинкера. У ту групу спадају цементи који поред портланд цементног клинкера садрже и друге различите додаке који мењају својства портланд цемента у зависности од садржаја. Повећавањем ових додатака јасно ће се јаче испољити разлике између ових цемената и чистог портланд цемента. Иако чврстоће ових цемената у почетку су мање од чврстоћа чистог портланд цемента они углавном при већим старостима од 28 дана, надмашују те чврстоће. Због тога имају исте класе као и чист портланд цемент. Такође у зависности од садржаја ових додатака, мењају се и захтеви за количином воде, нарочито ако се као додатак појављују пуцолани.
Портланд цемент[уреди | уреди извор]
Овај цемент нема других састојака осим оних који улазе у састав портланд цементног клинкера, изузев додатака гипса који је неопходан ради регулисања времена везивања. Ово је несумњиво најзначајнија врста цемента, пошто она представља основ за добијање већине других врста цемента. У светским оквирима од укупне производње свих цемената на портланд цемент отпада око 70%. Међутим код нас овај цемент учествује са свека 5%.
Портланд цемент са додатком згуре[уреди | уреди извор]
Овај цемент се добија млевењем портланд цементног клинкера, гипса и највише 30% гранулисане згуре високих пећи. Карактерише се нешто смањеним релативним чврстоћама, али и порастом каснијих чврстоћа. То значи да овај цемент има нешто спорију хидратацију у односу на чист портланд цемент. Специфична маса му је по правилу нешто мања од 3000 kg/m³, док му је специфична површина већа од 2400 cm²/g.
Портланд цемент са додатком пуцолана[уреди | уреди извор]
У овом цементу поред самлевеног портланд цементног клинкера и гипса, присутан је и известан додатак пуцолана који по нашим стандардима не прелази границу од 30%. Овај цемент карактерише спорије очвршћавање. Међутим крајње чврстоће после дугог временског периода су веће него код чистог портланд цемента. Једна од битних карактеристика је његова сразмерно ниска топлота хидратације.
Портланд цемент са мешаним додатком[уреди | уреди извор]
У састав овог цемента поред портланд цемента и гипса улази и мешани додатак који се састоји од гранулисане згуре и природног или вештачког пуцолана.
Металуршки цемент[уреди | уреди извор]
Овај цемент је у суштини портланд цемент са додатком згуре код кога садржај згуре износи преко 30%, овај садржај обично не прелази границу од 85%. Код метарлушког цемента су још јаче изражене особине спорије хидратације и мање специфичне масе. Овај цемент је отпорнији од портланд цемента на различита агресивна дејства. Он је постојан у водама које садрже хлориде, сулфате, алкалије, а такође показује и велику постојаност у морској води.
Пуцолански цемент[уреди | уреди извор]
Портланд цемент са садржајем пуцолана од преко 30%, па је тиме код овог цемента још спорији процес хидратације, као и очвршћавања. Пуцолански цемент је отпоран на агресивно дејство морске воде.
Металуршки цемент са додатком пуцолана[уреди | уреди извор]
У њему је присутно изнад 30% гранулисане згуре, док се садржај природног или вештачког пуцолана креће у границама од 5 до 40%.
Сулфатноотпорни цементи[уреди | уреди извор]
Обичан портланд цемет није отпоран према деловању сулфата јер садржи значајан постотак минерала C3A (понекад и до 15%). Да би се добио цемент отпоран према сулфатима, садржај C3A у њему треба да је мали (до 5%) или да га уопште нема. Ово се углавном постже корекцијом сировине у смислу смањивања садржаја Al3O3, а повећања садржаја Fe2O3.
Алуминатни цемент[уреди | уреди извор]
То је цемент који се добија жарењем мешавине кречњака и боксита уз додатак силицијумдиоксида и оксида гвожђа. Жарење се врши у специјалним електропећима на температури 1500-1550°C. После фине мељиве овако добијеног алуминатног клинкера добијени цемент се може одмах употребити. Осовни минерали који улазе у састав алуминатног цемента су:
- монокалцијумалуминат CA(CaO Al2O3) и C2S. Садржај Al2O3 не сме да буде мањи од 35%, при чему однос Al2O3 према CaO мора да се креће у границама 0.90 до 1.15. Алуминатни цемент има црнкасту боју, има врло брз прираст чврстоће у току времена, тако да се после једног дана остварује око 80% чврстоће која одговара старости од 28 дана. То значи да има врло брзу хидратацију. Међутим, продукти хидратације овог цемента нису стабилни, већ током времена долази до њихове постепене прекристализације која има за последицу пад чврстоће. Алуминатни цемент је отпоран у морској води, у „мекој“ води, као и у сулфатним водама. Међутим он је неотпоран у водама које садрже алкалије. Не сме се мешати са кречом, као ни са портланд цементом, јер у таквој мешавини долази до убрзаног везивања и до значајног пада чврстоће у односу на чврстоћу чистог алуминатног цемента.
Суперсулфатни цемент[уреди | уреди извор]
Овај цемент се добија финим млевењем гранулисане згуре (80-85%), анхидрата (10-15%) и извесне количине портланд цементног клинкера (до 5%). Одликује се великом финоћом млива (специфична површина је преко 4000 cm²/g) и врло ниском топлотом хидратације. И овај цемент тражи знатно већу количину воде за хидратацију. Отпоран је према деловању сулфата, као и према деловању морске воде, соне киселине, ланеног уља, фенола, разблажених раствора органских киселина идр. Овај цемент у Србији није стандардизован и производи се према поруџбини.
Експанзивни цемент[уреди | уреди извор]
Ово је цемент у чијем саставу су садржане супстанце које током хидратације доводе до стварања одређених експанзија, па се у првих 10-15 дана, испољава значајно ширење цементног камена. Ова експанзија може да износи и до 25mm/m. Цементи овога типа се не производе у Србији.
У следећој табели дате су ознаке за цемент по европским стандардима.
Назив | Ознака |
---|---|
Портланд цемент | CEM I |
Портланд цемент са додатком згуре | CEM II/A-S |
CEM II/B-S | |
Портланд цемент са додатком пуцолана | CEM II/A-P |
CEM II/A-Q | |
CEM II/B-P | |
CEM II/B-Q | |
Портланд композитни цемент | CEM II/A-M |
CEM II/B-M | |
Металуршки цемент | CEM III/A |
CEM III/B | |
CEM III/C | |
Пуцолански цемент | CEM IV/A |
CEM IV/B | |
Композитни цемент | CEM V/A |
CEM V/B |
Легенда уз табелу:
- A — учешће додатака од 6-20%
- B — учешће додатака 21-35%
- C — учешће додатака згуре 81-95%
- L — кречњак
- M — мешани додатак пуцолана и згуре
- P — природни пуцолан
- Q — активирани пуцолани
- S — згура високих пећи
- V — силикатни летећи пепео
- W — карбонатни летећи пепео
На територији Србије постоје четири фабрике цемента:
Цементара Lafarge Беочин[уреди | уреди извор]
Производи следеће врсте цемента:
- PC 42.5R
- PC 20M (S-L) 42.5R
- PC 20M (V-L) 42.5R
- PC 35M (V-L) 42.5N
- PC 35M (S-V-L) 32.5R
Цементара Titan Косјерић[уреди | уреди извор]
Производи следеће врсте цемента:
- PC 20S 42.5N
- PC 20M (V-L) 42.5N
- PC 35M (V-L) 32.5R
Цементара Holcim Поповац[уреди | уреди извор]
Производи следеће врсте цемента:
- PC 42.5R
- PC 35M (V-L-S) 42.5N
- PC 35M (S-L) 42.5R
Цементара Sharr Beteilgungs GmbH Ђенерал Јанковић Косово[уреди | уреди извор]
- PC 52.5N
- PC 35M (P-W) 42.5N
- P55 30(P-W) 42.5N
- ^ Основи теорије и технологије бетона, Др. Михаило Мурављов, дипл. инж.
Цемент — Википедия
Цемент (лат. caementum — «щебень, битый камень») — искусственное неорганическое вяжущее вещество, как правило, гидравлическое, один из основных строительных материалов. При затворении водой, водными растворами солей и другими жидкостями образует пластичную массу, которая затем затвердевает и превращается в камневидное тело. В основном используется для изготовления бетона и строительных растворов.
Цемент принципиально отличается от других минеральных вяжущих (гипса, воздушной и гидравлической извести), которые твердеют только на воздухе.
Цемент получается при нагревании гашёной извести и глины или других материалов сходного валового состава и достаточной активности до температуры 1450 °С. Происходит частичное плавление, и образуются гранулы клинкера. Для получения цемента клинкер перемешивают с несколькими процентами гипса и тонко перемалывают. Гипс управляет скоростью схватывания; его можно частично заменить другими формами сульфата кальция. Некоторые технические условия разрешают добавлять другие материалы при помоле. Типичный клинкер имеет примерный состав 67% СаО, 22% SiO2, 5% Al2О3, 3% Fe2O3 и 3% других компонентов и обычно содержит четыре главные фазы, называемые алит, белит, алюминатная фаза и ферритная фаза. В клинкере обычно присутствуют в небольших количествах и несколько других фаз, таких как щелочные сульфаты и оксид кальция.
Алит является наиболее важной составляющей всех обычных цементных клинкеров; содержание его составляет 50-70%. Это трехкальциевый силикат, Са3SiO5, состав и структура которого модифицированы за счет размещения в решетке инородных ионов, особенно Mg2+, Al3+ и Fe3+. Алит относительно быстро реагирует с водой и в нормальных цементах из всех фаз играет наиболее важную роль в развитии прочности; для 28-суточной прочности вклад этой фазы особенно важен.
Содержание белита для нормальных цементных клинкеров составляет 15-30%. Это двукальциевый силикат Ca2SiO4, модифицированный введением в структуру инородных ионов и обычно полностью или большей частью присутствующий в виде β-модификации. Белит медленно реагирует с водой, таким образом слабо влияя на прочность в течение первых 28 суток, но существенно увеличивает прочность в более поздние сроки. Через год прочности чистого алита и чистого белита в сравнимых условиях примерно одинаковы.
Содержание алюминатной фазы составляет 5-10% для большинства нормальных цементных клинкеров. Это трехкальциевый алюминат Са3Al2O6, существенно измененный по составу, а иногда и по структуре, за счет инородных ионов, особенно Si4, Fe3+, Na+ и К+. Алюминатная фаза быстро реагирует с водой и может вызвать нежелательно быстрое схватывание, если не добавлен контролирующий схватывание агент, обычно гипс.
Ферритная фаза составляет 5-15% обычного цементного клинкера. Это — четырехкальциевый алюмоферрит Ca2AlFeO5, состав которого значительно меняется при изменении отношения Al/Fe и размещении в структуре инородных ионов. Скорость, с которой ферритная фаза реагирует с водой, может несколько варьировать из-за различий в составе или других характеристиках, но, как правило, она высока в начальный период и является промежуточной между скоростями для алита и белита в поздние сроки.
Наиболее широко распространенным является Портландцемент.
Какие бывают цементы?
За годы, прошедшие с момента появления портландцемента, ученые придумали, а промышленники внедрили огромное количество новых его модификаций. Семейство портландцементов разрослось и, чтобы не путаться в их многообразии, была разработана специальная номенклатура. Она изложена в государственном стандарте Украины ДСТУ Б В.2.7-46-96 «Цементы общестроительного назначения. Технические условия». Объединяет все включенные в этот документ цементы обязательное содержание молотого портландцементного клинкера. Хотя его содержание может быть достаточно низким — в некоторых цементах его всего 20 %, но он является базовым, структурообразующим ком- понентом.
В основу классификации портландцемента и его «родственников» положены два ключевых параметра: вид и количество добавки (или добавок) и марочная прочность.
В зависимости от содержащихся добавок цементы делят на пять типов:
I Собственно, портландцемент. Без добавок или с минимальным их количеством (до 5 %). Обозначается ПЦ I.
II Портландцемент с добавками: шлака, пуццоланы, золы-уноса, известняка. Его индекс ПЦ II. Чтобы было понятно, какая именно добавка входит в состав, справа от обозначения типа указывают соответствующую литеру (для шлака — Ш, для пуццоланы — П, для золы-уноса — З). Кроме того, в обозначение входит еще одна литера, обозначающая предельное содержание клинкера. Если это «А» — клинкера не менее 80 %, если «Б» — не менее 65 %.
К этому же типу относят композиционный портландцемент. В его состав может входить несколько вышеперечисленных добавок сразу. Чтобы отличать его от портландцемента с добавками, обозначение дополнили литерой «К». Получилось: ПЦ II/А-К или ПЦ II/Б-К.
III Шлакопортландцемент. Как следует из названия, материал содержит доменный гранулированный шлак. А так как шлак сам по себе обладает вяжущими свойствами, то цемент может «вместить» его гораздо больше, чем прочих добавок. Соответственно, содержание клинкера в шлакопортландцементе невелико: ШПЦ III с литерой «А» может содержать всего лишь 35 % шлака, а с литерой «Б» — и того меньше: 20 %.
Дальше идут цементы, лишенные титула «портланд». Это:
IV Пуццолановый цемент (может содержать одновременно пуццолану и золу-унос). Обозначается ПЦЦ IV («А» и «Б»).
V Композиционный цемент КЦ V («А» и «Б»). Этот цемент, как и композиционный портландцемент, может содержать несколько добавок, за исключением известняка. Допустимое минимальное содержание в нем клинкера ниже, чем в композиционном портландцементе, и составляет не менее 40 % для литеры «А» и не менее 20 % — для литеры «Б».
По прочности ДСТУ Б В.2.7-46-96 регламентирует для цементов I и II типа марки 300, 400, 500, 550 и 600, а для остальных типов — 300, 400 и 500.
Кроме вышеуказанной символики, условное обозначение может содержать дополнительную информацию об особых свойствах цемента. Для пластифицированных цементов в обозначение вводят индекс ПЛ, для гидрофобизированных — ГФ, для цементов с высокой ранней прочностью — Р.
Например, пластифицированный шлакопортландцемент марки 500, содержащий 40 % шлака и характеризующийся высокой ранней прочностью, будет обозначаться так: ШПЦ III/А-500Р-ПЛ ДСТУ Б В.2.7-46-96.
90000 Cement — Wikipedia, wolna encyklopedia 90001 90002 Produkcja cementu na świecie w 2011 r. 90003 90004 Cement 90005 — hydrauliczne spoiwo mineralne, otrzymywane w cementowniach z surowców mineralnych (margiel lub wapień i glina) wypalonych na klinkier w piecu cementowym, a następnie zmielenie otrzymanego spieku z gipsem, spełniającym rolę regulatora czasu wiązania. Stosowany jest do przygotowywania zapraw cementowych, cementowo-wapiennych i betonów. Wykorzystywany jest do łączenia materiałów budowlanych.Ze względu na skład i właściwości rozróżnia się dwie podstawowe grupy: cementy powszechnego użytku, oraz cementy specjalne. Wymagania i właściwości dla obu grup cementów w Polsce określają normy: 90006 90007 90008 PN-EN 197-1: 2012 «Чи Cement — Część 1: Skład, wymagania i kryteria zgodności dotyczące cementów powszechnego użytku» 90009 [1] 90010 90011 90008 PN-B-19707 діє до: 2013 Cement, Cement specjalny — Skład, wymagania i kryteria zgodności 90009 [2] 90010 90011 90016 90017 Schemat produkcji cementu 90003 Rodzaje cementów powszechnego użytku: 90006 90003 oraz cementy specjalne, np.cement kwasoodporny (obecnie nie stosowany), cement wiertniczy, ekspansywny. 90006 90003 Ze względu na sposób i szybkość wiązania i twardnienia wyróżnia się: 90006 90003 Są także inne spoiwa, które w swojej nazwie mają słowo 90025 cement 90026: 90006 90007 90008 cement anhydrytowy, tzw. 90025 cement Keena 90026, spoiwo powietrzne, 90011 90008 spoiwo magnezjowe, tzw. 90025 cement Sorela 90026, spoiwo powietrzne, 90011 90008 wapno hydrauliczne, tzw. 90025 cement romański 90026 90009 [3] 90010, będący spoiwem hydraulicznym, opatentowany w один тисяча сімсот дев’яносто шість roku przez Josepha Parkera, wytwarzany poprzez wypalenie margla zawierającego składniki ilaste, podobny do wapna hydraulicznego (które powstaje poprzez wypalenie mieszaniny kredy i gliny).90011 90016 90007 90008 CEM I — cement portlandzki czysty (bez dodatków), w 95-100% składa się z klinkieru portlandzkiego, który stosuje się do wykonywania betonów wykorzystywanych przy konstrukcjach zbrojonych stropów, nadproży czy słupów. Charakteryzuje się wysokim ciepłem hydratyzacji, co sprawia że może być wykorzystywany w niskich temperaturach. W okresie twardnienia wymaga częstego polewania wodą w celu utrzymania właściwej wilgotności. 90011 90008 CEM II — cement portlandzki z dodatkami, zawierający oprócz klinkieru portlandzkiego inne składniki przekraczające 5% masy cementu.Cement ten główne zastosowanie znajduje w przygotowaniu zapraw murarskich i tynkarskich, oraz betonów podkładowych. Do wytwarzania zapraw i betonów barwionych wykorzystuje się cement portlandzki z dodatkami wapiennymi (L) lub (LL) o jasnej barwie. 90011 90008 CEM III — cement hutniczy, jest materiałem otrzymywanym przez drobne zmielenie klinkieru portlandzkiego i granulowanego żużla wielkopiecowego (nie mniej niż 36%), z dodatkiem siarczanu wapniowego. Z wyglądu przypomina cement portlandzki.Cement hutniczy stosuje się w szczególności do betonów narażonych na działanie siarczanów, gdyż wykazuje wysoką odporność na korozję siarczanową. Betony wykonane z cementu hutniczego w okresie twardnienia wymagają starannej pielęgnacji. Minimum przez 14 dni należy często i obficie polewać je wodą, aby nie dopuścić do wyschnięcia. Zbyt szybkie wysychanie może doprowadzić do znacznego obniżenia wytrzymałości cementu. Nie należy go używać w temperaturach poniżej 5 ° C 90011 90008 CEM IV — cement pucolanowy, dzięki swojemu składowi charakteryzuje się wysoką odpornością na niepożądany wpływ agresywnych środowisk (np.wody siarczanowe). Cement pucolanowy ze względu na podobne właściwości do cementu hutniczego znajduje zastosowanie w środowisku agresywnym oraz do produkcji zapraw i tynków stosowanych w dolnych partiach budynków. 90011 90008 CEM V — cement wieloskładnikowy, składa się z 20-64% klinkieru i 18-50% granulowanego żużla wielkopiecowego, resztę stanowią inne dodatki. Ma szeroki zakres zastosowań. Wykorzystuje się go do produkcji betonu, różnego rodzaju zapraw, zaczynu i innych mieszanek dla budownictwa, oraz do produkcji wyrobów budowlanych 90009 [4] 90010.90011 90016 90003 Produkcja cementu zaczyna się od rozdrobnienia wapienia w łamaczu (kruszarce) oraz oddzielenie od gliny niepożądanych zanieczyszczeń w szlamowniku (odstojniku). Tak przygotowane materiały zostają zmielone w młynie. Powstały w ten sposób «szlam» trafia do basenów szlamu w których wstępnie jest suszony, a następnie suszony w suszarni szlamu. Osuszony produkt kierowany jest do wypalenia w piecu cementowym, w wyniku czego powstaje klinkier cementowy. Produkt ten, po zmieszaniu z gipsem i dodatkami, zostaje zmielony dając ostateczny produkt — cement, który magazynowany jest w silosach 90009 [5] 90010.90006 90062 90008 ↑ Zbigniew Giergiczny, Stanisław Płocica. 90064 Norma PN-EN 197-1: 2012 «Чи Cement — Część 1: Skład, wymagania i kryteria zgodności dotyczące cementów powszechnego użytku» po nowelizacji 90065. «Budownictwo, Technologie, Architektura». 2 (58), s. 66-70, 2012. [dostęp 2017-03-05]. 90011 90008 ↑ Albin Garbacik, Zbigniew Giergiczny. 90064 Cementy specjalne — nowe kryteria klasyfikacji, wymagań i oceny zgodności 90065. «Przegląd Budowlany». 5, s. 28-30, 2014. [dostęp 2017-03-05]. 90011 90008 ↑ Budowlane spoiwa hydrauliczne. akademia.marwlo.cad.pl. [Dostęp 2014-11-04]. 90011 90008 ↑ Cement: Wiadomości ogólne, Leksykon budownictwa, dostęp 2016-05-06 90011 90008 ↑ 90025 Encyklopedia Popularna 90026. Warszawa: PWN, 1966, s. 148. 90011 90079 .90000 Cement — Wikipedia 90001 90002 90003 90004 Cement 90005 (latin 90006 cæmentum 90007, murbruk) är ett hydrauliskt bindemedel, vilket kännetecknas av att det hårdnar genom reaktion med vatten till en produkt som ej är löslig i vatten. Den framställs genom uppvärmning av en blandning av kalksten och lera till en temperatur av 1450 ° C. 90008 [1] 90009 Cement används främst till olika slags byggnadsarbeten och är en viktig ingrediens i betong och murbruk. 90010 90011 Alsensche Portland-Zementfabrik i Tyskland, 1895 90003 90006 Portlandcement 90007 är den egentliga beteckningen på dagens cement, patenterad 1824 av Joseph Aspdin.Namnet knyter an till halvön Portland i England, då cementens färg är lik portlandsten, en välkänd byggnadssten. Cement är en viktig ingrediens i betong och murbruk. Den första svenska cementfabriken grundlades år 1872 i Lomma i Skåne men redan för ett par tusen år sedan använde sig romarna av cement- och betonglika material vilka de kallade 90006 concretum 90007 — därav det engelska ordet 90006 concrete 90007. Byggnadsverken kallades Opus caementicium, varifrån det svenska ordet 90006 cement 90007 härstammar.90010 90003 Romarnas kunnande gick förlorat vid tiden för Romarrikets fall och tekniken var bortglömd fram till 1414, när man i ett schweiziskt kloster hittade Vitruvius verk. Tack vare Vitruvius verk vet man vilka beståndsdelar den romerska cementen bestod av: en blandning av släckt kalk, kiselsyra, aska, vulkanisk sand och tegelmjöl. Detta material kallas idag puzzolaner efter halvön Pozzuoli där romarna vid tiden utvann den vulkaniska askan. Vid tillsats av vatten uppstår en kemisk reaktion som bildar kalciumsilikathydrat.Reaktionen sker även under vatten. Eftersom vatten är den behövliga komponenten för cementens härdning talar man om hydraulisk cement. 90010 90003 Dagens cement tillverkas huvudsakligen av en blandning av finmalen kalksten och lera som bränns till cementklinker (små kulor) i roterande ugnar vid en temperatur upp mot 1 450 ° C och är energikrävande. I Limhamnsfabriken gick det år 1910 åt 3 500 kcal per kilo cement, år 1940 var motsvarande siffra 1 400 kcal. Efter kylning mals cementkulorna till pulver.Därefter tillsätts fem procent gips för att hämma cementens bindning till ett fint pulver som saluförs som cement av olika kvalitéer. 90010 90026 Historik i Sverige [redigera | redigera wikitext] 90027 90003 I Sverige ökade antalet cementfabrikerunder slutet av 1800-talet. Det har funnits 15 anläggningar för tillverkning av portlandcement med följande år för igångsättning; Lomma 1873, Limhamn 1889 році, Visby 1884, Öland 1888 Hellekis 1892 Maltesholm 1899 Klagshamn 1902, Ivö 1908 році, Valleviken 1917 року, Slite 1919 року, Skövde 1925 Lanna i Örebro län 1932 Köping 1941 року, Stora Vika 1949.90008 [2] 90009 Idag återstår tre av dessa — Slite, Skövde och Degerhamn. 90008 [3] 90009 90010 90034 Godsvagnar för transport av cement i lösvikt. 90035 Automatisk påfyllningsstation för cement i lösvikt. 90003 Europastandarderna för cement är: 90010 90038 90039 EN 197-1 Cement Del 1: Sammansättning och fordringar för ordinära cement 90040 90039 EN 197-2 Cement Del 2: Utvärdering av överensstämmelse 90040 90039 EN 197-4 Cement Del 4: Sammansättning, fordringar och kriterier för överensstämmelse för slaggcement med låg tidig hållfasthet 90040 90045 90003 Cement som används till byggnader och anläggningar i Sverige skall vara CE-mäkt.90010 90003 Cementen är indelad i fem huvudtyper: 90010 90038 90039 CEM I är en ren portlandcement. 90040 90039 CEM II Portland-kompositcement som innehåller minst 65% portlandklinker. 90040 90039 CEM III innehåller minst 20% och som mest 65% portlandcement och resterande är masugnsslagg. 90040 90039 CEM IV Puzzolant cement (inte vanligt i Sverige) 90040 90039 CEM V Kompositcement (inte vanligt i Sverige) 90040 90045 90003 Det finns tre olika hållfasthetsklasser, för var och en av dem finns tre klasser för tidig hållfasthet.32,5 42,5 och 52,5 är normtryckhållfastheten efter 28 dygn i MPa. L (low), N (normal) och R (rapid) är klassen för tidig hållfasthet. 90010 90003 Exempel på hållfasthetsklasser: 90010 90038 90039 32,5 L Låg tidig hållfasthet. 90040 90039 42,5 N Normal tidig hållfasthet. 90040 90039 52,5 R Hög tidig hållfasthet. 90040 90045 90003 Beteckningen kan då bli tex. CEM I 52,5 R, eller CEM II 42.5 R. 90010 90003 Kopplingen mellan cementhållfasthetsklasserna och CEM klasserna i Eurokoderna, SS-EN 1992-1-1, är denna: 90010 90038 90039 CEM klass S (slow, långsamhärdande) CEM 32,5 N 90040 90039 CEM klass N (normal, normalhärdande) CEM 32,5 R, CEM 42,5 N 90040 90039 CEM klass R (rapid, snabbhärdande) CEM 42,5 R, CEM 52,5 N, CEM 52,5 R 90040 90045 90003 Beteckningen kan ytterligare byggas på genom att ange andra egenskaper.90010 90038 90039 CEM I — SR 0 (Sulfatresistent portlandcment (med C3A innehåll = 0%) 90040 90039 CEM I — SR 3 (Sulfatresistent portlandcment (med C3A innehåll ≤ 3%) 90040 90039 CEM I — SR 5 (Sulfatresistent portlandcment (med C3A innehåll ≤ 5%) 90040 90045 90003 Sulfatresistent massugnscement: 90010 90038 90039 CEM III / B-SR (Sulfatresistent portlandcment (med utan krav på C3A innehåll) 90040 90039 CEM III / C-SR (Sulfatresistent portlandcment (med utan krav på C3A innehåll) 90040 90045 90003 Sulfatresistent puzzolancement: 90010 90038 90039 CEM IV / A-SR (Sulfatresistent puzzolant cement (med C3A innehåll ≤ 9%) 90040 90039 CEM IV / B-SR (Sulfatresistent puzzolant cement (med C3A innehåll ≤ 9%) 90040 90045 90003 För cement med låg värmeutveckling (maximalt 270 kJ / kg vid 7 dygn) finns en tilläggsbeteckning LH: 90010 90038 90039 CEM I 42,5 N — LH 90040 90039 CEM I 42,5 N — LH / SR 0 90040 90039 CEM III / B 32,5 N — LH / SR 90040 90045 90003 Totalt finns 27 typer av vanliga cement.90010 90038 90039 90004 Bascement 90005 är det som vanligen används. Består av portlandcement sammansatt med 13% flygaska. Bascementen har ersatt den gamla byggcementen, CEM II / A-V 52,5 N. 90040 90039 90004 Snabbhärdande portlandcement 90005 används i betongelementindustrier eller vid övriga gjutningar när man önskar en tidig formrivning, CEM I 52,5 R. 90040 90039 90004 Slaggcement 90005 tillverkas genom malning av granulerad hyttsand, men även från andra snabbt nedkylda slagger. Standardiserade produkter återfinns under b.la. namn som Cem III. De är klassificerade efter deras behov av cement (Initial alkalimiljö för att reagera). De ger något långsammare hållfasthetstillväxt, en lägre värmeutveckling, mycket bra sulfidresistens. Produkten är mycket bra sett ur hållbarhetsperspektiv. Väldigt vanlig i Europa där byggindustrin avancerat med respekt till både prisutveckling och CO-Avtrycket. 90040 90039 90004 Anläggningscement 90005 är en cement med långsammare härdning, vilket ger en lägre värmeutveckling, som är sulfatresistent och lågalkalisk, CEM I 42,5 N — SR 3 som uppfyller kraven i SS 134202 och SS 134203.90040 90039 90004 Vitcement 90005 är en portlandcement som har lägre alkaliska egenskaper, tillverkas av renare råvaror samt bränns och mals på ett särskilt sätt. Vitcement används bland annat vid gjutning av terrazzo 90040 90039 90004 Aluminatcement 90005 även kallat smältcement, 90006 ciment fondu 90007, uppfanns i Frankrike 1908 och började 1912 marknadsföras av Lafarge. I mitten av 1920-talet började aluminatcement användas i Sverige då AB Vallvikens Cementfabrik började tillverka det under namnet Valle Smältcement.Aluminatcement har ett snabbt härdningsförlopp med en betydligare högre värmeutveckling än portlandcement samt erhåller i stort sett den slutliga hållfastheten efter ett dygn. Aluminatcement användes i Sverige åren тисячі дев’ятсот двадцять п’ять till 1941 och var gjutningsbar även vintertid vid sträng kyla, men kan ha förlorat 90 procent av styrkan efter cirka 30 år. Det är beroende av vattencementtalet, är det så lågt som 0.4 försämras inte hållfastheten med tiden. Men många ggr hade man för lite cement i betongen och för högt vct.Aluminatcementen tål höga temperaturer (1 500-1 600 ° C) och används vid gjutning av eldfasta komponenter till eldstäder och insatser i värmepannor. Aluminatcement är ingrediensen till eldfasta bruk och avjämningsmassor för golv, så kallade flytspackel. 90040 90039 90004 Fosfatcement 90005 bildas när oxider, hydroxider eller basiska salter reagerar med fosforsyra. Vissa typer av fosfatcement har hög tryckhållfasthet (cirka 200 MPa), och används som dentalcement och som eldfast cement 90008 [4] 90009.Fischer-Weltalmanach 2007 90040 90174 .90000 Cement — Wikipédia 90001 90002 90003 A 90004 cement 90005 olyan hidraulikus kötőanyag, amelyben a kötő- és adalékanyagok víz hozzáadásával kémiai reakcióba lépnek egymással és azokat a cement képes tartósan összeragasztani. Megbízható adat hiányában az évenkénti cementgyártás a világon száz millió tonna nagyságrendűre becsülhető. 90006 90003 A cement elnevezés a római időkig nyúlik vissza, amikor is az 90008 opus caementitium 90009 kifejezést az olyan (a betonhoz hasonló) falazott szerkezetekre használták, amelyek kőzúzalékból és az azt összetartó égetett mészből készültek.90006 90003 Nendtvich Gusztáv szerint a «rómaiak óta a középkoron keresztül századunkig a hidraulikus kötőanyagok technikája mit sem haladt». 90012 [1] 90013 Az olaszországi Nápolyi-öbölben találtak a rómaiak rejtett hidraulikus anyagot (tufát — ennek őrleménye a trasz), melyet oltott mésszel keverve használtak építéshez. A római birodalom bukása után a cement hidraulikus kiegészítőanyag használatát teljesen elfelejtették. Az Eiffel-hegységben, a rómaiak által még az ókorban feltárt bányákból származó trachit tufáját 1682-ben kezdték újból használni gátépítésekhez Hollandiában.A 18. században Oroszországban és Angliában is állítottak elő a rómaiakéhoz hasonló cementet. A 19. században a francia I. J. Vicat meghatározta a hidraulikus kötést, annak mechanizmusát és a hidraulikus indexet. Neki sikerült először mesterséges cementet készítenie mész és agyagtartalmú kőzetek összekeverése és kiégetése útján. Később, 1811-ben, J. Frast két rész krétából és egy rész agyagból készített cementet, amire 1822 ben kapott szabadalmat. A mai értelemben vett cement feltalálója J. Aspdin angol kőművesmester, aki №1824-ben szabadalmaztatta a portlandcementet.Aspdin eljárását a későbbiekben többen is tökéletesítették azzal, hogy nagyobb figyelmet szenteltek a nyersanyagok keverési arányának, azok ellenőrzésének és a megfelelően nagy égetési hőmérsékletnek (a zsugorításnak). A portlandcement fokozatosan terjedt el, magával vonva új gyártási technológiák megjelenését. 90006 90015 A magyarországi cement története [szerkesztés] 90016 90003 Az alábbiakban az egykori és a mai Magyarország cementgyárai is szerepelnek. Jóllehet az építéshez kötőanyagot — meszes habarcs formájában — már Géza fejedelem korában is használtak, a cement ismerete és használata nagyon lassan terjedt el Magyarországon.A Széchenyi lánchíd építésekor az alapokhoz Belcsényből hozatott nyersanyagból jó minőségű, római típusú cementet égetett Clark Ádám a mai Magyar Tudományos Akadémia akkor még üres telkén. A források két különböző helyet említenek első cementgyártóként: Belcsényt és Mogyoróskát, mindkettőt az 1860-as években. Annak ellenére, hogy a Benczúr József által működtetett mogyoróskai cementek még New Yorkba is eljutottak, az üzem 1934 ben bezárta kapuit. A belcsényi gyár cementje is nagyon kedvelt volt, szállítottak belőle külföldre is.1918 ig ez a gyár volt az ország legnagyobb cementgyára. 90006 90003 A Lábatlani Cementgyárat 1868 ban alapította egy ógyallai földbirtokos, Konkoly Thege Balázs. A gyárban kezdetben román cementet gyártottak, és a portlandcement-gyártás 1876 ban indult meg. Az alapítóval később társult Hannig Mátyás, a gyár első igazgatója Wendland Károly volt. A Nyergesújfalui Cementgyárat 1869 ben alapította Benkó Károly, ez az első világháború után megszűnt. 1880-ban alapították az Újlaki (óbudai) Cementgyárat.A Gurahonci Cementgyár, az akkori Arad megyében, kis kapacitású létesítmény volt. A 20. század elején sorra épültek a cementgyárak: Litvaillón, Zágráb mellett, Tordán, és Selypen. 90006 90003 A Bélapátfalvi Cementgyárral kezdődött a korszerű üzemek létesítése, 1908-ban. A cementgyár felszereléséhez a gépeket Németországból importálták és ekkor épült ki az Eger-Putnok között vasútvonal is. A Beremendi Cementgyárat 1909 ben alapította Schaumburg-Lippe herceg. A berendezések hajtását és villamosenergia-ellátását saját gőzgépekkel oldották meg.90006 90003 1920-at követően a következő cementgyárak voltak Magyarország területén: Beremend, Bélapátfalva, Felsőgalla, Lábatlan, Nyergesújfalu, Újlak és Selyp. Ezek együttes éves kapacitása ekkor 660 ezer tonnára volt tehető, de ez a következő években jelentősen visszaesett és csak a második világháború után kezdett újra nőni. A nyergesújfalui gyár 1925 ben, az újlaki pedig 1929 ben zárta be kapuit. A felsőgallaiból átalakult Tatabányai Cement- és Mészmű 1984 ben fejezte be a cement gyártását, a selypi és bélapátfalvi gyárak pár évvel később szintén bezártak.Jelenleg a teljes magyar cementipar, valamint az ágazathoz tartozó szolgáltatói szektor és infrastruktúra jelentős része három külföldi cég tulajdonában van, a francia Lafarge S. A. (rt.), A svájci Holderbank és a német Heidelberger Zement AG, valamint SCHWENK Zement KG. A rendszerváltás után öt cementgyár üzemelt hazánkban. A lábatlani és a hejőcsabai a svájciaké, a beremendi és a Dunai Cement- és Mészmű váci üzeme a németeké lett (utóbbi kettő Duna-Dráva Cement Kft. Néven egyesült), illetve 2011 júliusa óta működik Királyegyházán a Lafarge S.A. üzeme. 90006 90015 Portlandcementek [szerkesztés] 90016 90027 Cementszállítás folyón 90003 Mészkő hevítésével készül a cement úgy, hogy kevés ásványi anyagot adnak hozzá (pl. Agyagot). A folyamatot, amelynek során az anyagot cementégető kemencében 1450 ° C-ra hevítik, kalcinálásnak nevezzük. A keletkező kemény anyag a klinker, melyet kevés gipsz hozzáadásával porrá őrölnek, hogy végül elkészüljön a legelterjedtebb cementfajta, a közönséges portlandcement. (A portlandcement szó az angol «Portland cement» kifejezésből származik).90006 90003 A portlandcement a beton egyik alapvető hozzávalója. A beton olyan építőanyag, melynek összetevői a kavics, a homok, a cement és a víz. Előnye, hogy bármilyen alakra formázható és ha egyszer megszilárdul, tartószerkezetként használható. A portlandcement szürke vagy fehér lehet. 90006 90032 Nagy kezdő- és végszilárdságú portlandcementek [szerkesztés] 90033 90003 Csak olyan klinkerfajtákból állítható elő, melyekben a C3S (vagyis a 3: 1 arányú mész / kvarc — CaO / SiO 90035 2 90036 — kristály) tartalom legalább 60-70 tömegszázalék.A kezdőszilárdság érdekében a trikalcium-aluminát (C3Al) tartalom 12-14 tömegszázalékra növelhető, ami ugyanakkor szükségessé teszi a gipszkő mennyiségének növelését is. A cement gőzérlelhetősége romlik és az előállításához szükséges klinker égetési igénye nő. 90006 90032 Út- és pályaépítési cementek [szerkesztés] 90033 90003 Egyre nagyobb jelentőségűek az autópályán, valamint a nagy tömegű járművek, repülőgépek fogadására alkalmas közlekedési létesítmények építéséhez szükséges cementfajták, amelyeknél a tiszta nyomásnál nagyobb a hajlító igénybevétel.Ezért kívánatos, hogy 28 napos korra legalább 45 MPa nyomószilárdság mellett a cementben a hajlító / nyomószilárdság aránya megközelítse vagy elérje az 1: 5-1: 6 arányt. 90006 90032 Közepes szilárdságú portlandcementek [szerkesztés] 90033 90003 Hidraulikus kiegészítőanyagként granulált kohósalak vagy szénpernye őrleményt tartalmaznak. Ezek jelenléte lassítja a cement szilárdulási ütemét, ugyanakkor meghosszabbítja a szilárdulás folyamatát akár 1-3 hónappal. Jelentősen meghosszabbodik az utószilárdulási szakasz is.90006 90032 Szulfátálló portlandcementek [szerkesztés] 90033 90003 A szulfátálló portlandcementek C3A klinkerásvány-tartalma 3-5 tömegszázalék, hogy ellenállóbb legyen a szulfátokkal szemben. 90006 90032 Mélyfúrási cementek [szerkesztés] 90033 90003 Ezeket a cementeket elsősorban nagy mélységű fúrólyukak kivitelezéséhez használják fel. Legfontosabb követelményük a kötésidő és a hajlítószilárdság. Alacsony az őrlésfinomság, megfelelő víztartóképesség mellett. 90006 90032 Kis hőfejlesztésű portlandcementek [szerkesztés] 90033 90003 Kis hőfejlesztésű cementekről akkor beszélhetünk, ha az előállított cement hőfejlesztése kevesebb mint 270 J / gramm.A kis hőfejlesztésű cementek előállításának elsődleges módja, hogy a cementben alkalmazott klinker hányadot csökkentsék és / vagy a cement őrlésfinomságát csökkentsék. 90006 90058 90015 Aluminátcementek [szerkesztés] 90016 90003 Ezen csoport legjellegzetesebb képviselői a különböző aluminátcementek (franciául: ciment fondu, németül: Tonerdeschmelzzement). Ezek nyersanyaga valamilyen nagy Al2O3 tartalmú anyag, pl. bauxit vagy timföld, melyet mészkővel vagy mésszel keverve égetnek ki. A bauxitcementek rendkívül nagy kezdeti szilárdsággal rendelkeznek, ám néhány évtized alatt ez nagymértékben csökken.Az aluminátcementeket ma leginkább tűzállóanyagok gyártására használják. 90006 90015 Sorel-cement (vagy magnézia-cementek) [szerkesztés] 90016 90003 A műanyag alapú burkolóanyagok gyártásának nagyfokú fejlődése miatt kisebb jelentőségűvé váltak a magnézia-cementek vagy Sorel-cement. Alapanyaga lágyan égetett, nem zsugorított MgO, melyet MgCO3-ból nagy hőmérsékleten égetnek és MgSO4 oldattal keverik. Főként melegpadlók készítésére vagy műanyag burkolatú padlózatokhoz használják. 90006 90015 90008 A rómaicement 90009 [szerkesztés] 90016 90003 Az ókori rómaiak használták az igen erős, víz alatt is kötő cementet, mész, pozzuolén (vulkáni hamu) és homok vizes elegyét.(Pozzuoli, Vezúv menti város nevéből.) A természetben található, vulkanikus eredetű «cenere vulcanica» felhasználásával készült kötőanyag szilícium-, alumínium- és vastartalmú, amiknek köszönhetően víz alatt is használható. 2100 éve áll a Tiberis három, ezzel épített hídpillérje. 90006 90003 A ma is gyártott rómaicement tulajdonságaival bíró anyag különböző vegyi jellemzői a felhasznált kőzetek eltérő összetételével magyarázhatók. A hozzá legjobban hasonlító cementfajta a Grenoble-ban még ma is bányászott természetes promptcement.90012 [2] 90013 90006 90077 90003 A mai cementek összetételét tudatosan állítják össze, szemben az egykori cementekkel, amelyek összetétele a márga természet adta összetételétől függött. A cementet mészkő és agyag hozzávetőlegesen 2: 1 arányú keverékéből, esetlegesen az ezeket hordozó márga felhasználásával gyártják. Az agyagot a megtört mészkőhöz vagy márgához adagolják. A cementgyártást három fő műveletre szokás osztani: 90006 90080 90081 nyersanyagok előkészítése, 90082 90081 klinkergyártás (égetés) 90082 90081 cementgyártás (őrlés) 90082 90087 90003 A bányából beérkező nyersanyagokat keverés után kiszárítják és nyers porrá (nyerslisztté) őrlik malomban.Ehhez szükség szerint összetételt korrigáló anyagokat adnak (pl. Piritpörk, homok), majd silóban tárolják. Az őrlés során keletkező poros levegőt elszívják és elektro-filterben portalanítják. A nyersliszt egy bizonyos hőcserélő rendszeren (hőcserélő torony) keresztül megy, kiég, majd egy forgó, enyhén ferde pályájú cementégető kemencében klinkerré granulálódik (először zsugorodik, képlékeny és folyós állagúvá válik, majd golyókká áll össze). A klinkergranulátumot gyorsan lehűtik és tározóba helyezik.Végül a lehűlt klinkert — esetlegesen kiegészítő anyagokkal keverve, például gipsszel — golyós vagy görgős cementmalomban megőrlik. 90006 90003 A gyártás technológiája szerint lehet a gyártás nedves, félszáraz vagy száraz. A nedves technológia elnevezés arra utal, hogy a nyersanyagok őrlése víz jelenlétében történik, a félszáraz eljárásnál 12-16% vízzel, míg a száraznál víz nélkül. A száraz eljárással gyártott cement alkálifémtartalma nagyobb, mint a nedves eljárással készült cementé. A gyártás sok energiát igényel, mivel az anyag előállításakor az őrölt mészkövet, agyagot és az adalékanyagokat 1450 ° C-ra hevítik, hogy klinker képződjön belőlük, melyből őrlés és gipsz hozzáadása után lesz a portlandcement.A gyártás költségeinek csökkentése és a meg nem újuló energiaforrások megőrzése érdekében a cementgyárak gyakran hasznosítanak szelektált hulladékból előállított fűtőanyagokat is (pl. Gumi). 90006 90092 Magyarországi cementgyárak [szerkesztés] 90093 90003 90004 Működő gyárak 90005: 90006 90003 90004 Épülő gyárak 90005: 90006 90003 90004 Megszűnt gyárak 90005: 90006 90003 90004 Egykor Magyarországhoz tartozó cementgyárak 90005: 90012 [3] 90013 90006 90112 90015 Könyvek [szerkesztés] 90016 90080 90081 Reisz Lajos (1989) 90008 Cement- és Mészgyártási Kézikönyv 90009.Építésügyi Tájékoztatási Központ, Budapest тисячі дев’ятсот вісімдесят дев’ять ISBN 963-512-973-4 90082 90081 dr. Balázs György (1994) 90008 Beton és vasbeton I. — Alapismeretek története 90009. Akadémiai Kiadó, Budapest ISBN 963-05-6754-7 90082 90081 dr. Balázs György (1983) 90008 Építőanyagok és kémia 90009. Műegyetemi Kiadó, Budapest 90082 90081 dr. Balázs György (2007) 90008 Különleges betonok és betontechnológiák I 90009. Akadémiai Kiadó, Budapest ISBN 978-963-05-8465-4 90082 90087 90015 További információk [szerkesztés] 90016 .